Badem (Prunus amygdalus) je biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Biljka je drvenasta (dostigne visinu 4-9 m) sa belo-ružičastim cvetovima i koštuničavim plodovima. Potiče sa Bliskog Istoka, gde je kultivisan još u starom veku (3000-2000 g. p.n.e.) i raširen po celom Sredozemlju. Postoje dve osnovne podvrste: gorki badem (koristi se u alternativnoj medicini) i slatki badem (koristi se za prehranu, posebno prilikom izrade kolača).
Drvo je visoko oko 4 metra. Listovi su dugi i šiljasti. Cvetovi su ružičaste boje. Plod je duguljasta koštica s jednom, ređe dve semenke, prevučene smeđom kožom koja u toploj vodi omekša i lako se skida sa jezgra sastavljenog od dva uljasta, pljosnata i mesnata kotiledona. Bere se krajem leta, kad seme potpuno dozri.
Od bademovih cvetova i ljuski se pravi čaj. Od badema se često pripremaju sredstva protiv glista, kao i kupke za ruke i noge. Takođe se od badema pravi i bademovo mleko.
Gorki badem sadrži cijanovodičnu kiselinu, vrlo jak otrov, pa se zabranjuje svaki pokušaj da se koristi oralnim putem. U spoljašnjoj upotrebi, pripremljen u obliku vrućih obloga i kupki, ublažuje bol, naročito migrenu, bolove bubrega i jetre, reumu i žgaravicu.
