Mušmula (lat. Mespilus germanica) je veliki listopadni grm ili malo stablo. Iako prevedeni latinski naziv znači nemačka mušmula, potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Europe, a u Nemačku su je doneli Rimljani.
Zahteva topla leta i blage zime. Staništa su joj suva i sunčana mesta. Pod idealnim uslovima ova biljka naraste do 8 m visine. Ima jako kratak životni vek, živi 30-50 godina. Listovi su joj tamno zeleni i eliptični, 8-15 cm dugi i 3-4 cm široki. S donje strane su jako dlakavi. Jako su lepe crvene boje u jesen, pre nego što otpadnu.
Cvetovi narastu u kasno proleće, od maja do juna. Bele su boje, dvopolni su i oprašuju ih pčele. Imaju velike prašnike.
Okrugli i kruškoliki plod, u kojem je 5 krupnih, stelarnih semenki, ima čašicu na vrhu i boja mu je žutozelena do tamnosmeđa. U svežem stanju mušmula nije jestiva, jer je tada meso njenog ploda previše oporo i previše kiselo za jelo. Tek kada plod odstoji i macerira, čime poraste nivo šećera, može se jesti kao mekana, ukusna kašasta poslastica.
Mušmula se već oko tri hiljade godina uzgaja u regiji Kaspijskog jezera (severni Iran). Uvedena je u Grčku oko 700. godine p.n.e., a u Rim oko 200. godine p.n.e. To je bilo važno voće tokom rimskih i srednjevekovnih vremena. Do 17. i 18. veka, zamenjena je uzgojem drugih vrsta voća, pa se tako danas relativno retko uzgaja.
